НАСЛОВНА

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА КАО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ

Изложба "Дигитализација књиге као функционално културно наслеђе", у Народној библотеци Србије. Изложба је резултат билатералне сарадње Музеја за историју фармације Фармацеутског факултета и Амбасаде Мађарске у Београду, чији је циљ добијање дигиталног документовања података и документације о предмету из музејске збирке по музејским стандардима, чиме се повећава видљивост и доступност предмета.
Предмет изложбе је књига Kreuterbuch, Адама Лоницера, с краја 16. века, која недвосмислено показује утицај западне културе и науке на развој здравствене културе, медицине и фармације у Србији. Током истраживања дошло се до закључка да су малобројне збирке медицинског карактера, као и да су спорадичне фармацеутске збирке израз ентузијаста -појединаца, а да су обе у дигиталној форми готово недоступне. У сарадњи са Националном библиотеком Сечењи из Будимпеште обављено је истраживање о историјском путу књиге. Процес дигитализације књиге обима 768 страна обављен је на Факултету драмских уметности у Београду, на Катедри за камеру. Дигитализацијом књига из 16. и 17. века које су штампане готицом, истраживачима ће бити омогућен рад на даљој детаљној анализи и тумачењу.
Током трајања изложбе "Дигитализација књиге као функционално културно наслеђе", ауторке Јелене Манојловић, кустоса Музеја за историју фармације, посетиоци ће бити у прилици да виде примерак старе и ретке књиге Kreuterbuch, Адама Лоницера, која се излаже јавности у ретким приликама.

Облици и методи дигиталних комуникација – друштвене мреже и БИБЛИОНИЦА

25. годишњи семинар мреже БИБЛИОТЕКЕ НАШЕГ ОКРУЖЕЊА одржан је 1,2 и 3.јуна 2021. год. у тренинг центру Интернет клуба. Хотел "Врујци", Бања Вруци.
У припреми реализације скупа остварен је јединствени баланс академског и практичног курикулума из ове области.

Тродневни семинар мреже Библиотеке нашег окружења омогућио је учесницима да чују излагања која се односе на утицај и употребу друштвених мрежа, интернет сајтова и других дигиталних средстава на маркетинг, отварање према корисницима, промоцију и мерљивост услуга у различитим установама и организацијама. Примена ових метода у библиотекама представљена је кроз примере добре праксе у виртуелној „шетњи“ по интернет страницама појединих библиотека. Кроз излагање и обуку у коришћењу гугл учионице, алата који има широку употребу у сфери образовања, показано је да овај алат може бити веома користан у библиотекама за комуникацију са корисницима, за различите програмске активности и изложбе. Посебну вредност семинару даје сајам идеја, организован послењег дана, током кога су учесници имали прилику да осмисле неколико пројеката везаних за активности библиотеке, изаберу најбољи од њих и реализују га коришћењем алата гугл учионица. Круна овог сајма је избор назива за гугл учионицу у библиотеци - изабран је назив БИБЛИОНИЦА. ( Извод из закључка Проф.др Гордане Рудић)

Семинар је акредитован са 6 бодова код НБС за 2020/21 годину

Опширније: Облици и методи дигиталних комуникација – друштвене мреже и БИБЛИОНИЦА

Дигитализација "Мирослављевог јеванђеља"

Одржан први састанак Радне групе за утврђивање услова за дигитализацију "Мирослављевог јеванђеља". На њему је договорено да ће до 12. маја бити донет закључак као и стручно упутсво, којим ће бити дефинисани услови под којима се може безбедно и без последица по културно добро извршити дигитализација Миросављевог јеванђеља. Циљ дигитализације старе и ретке књиге од изузетног значаја јесте заштита и остваривање права на доступност културног наслеђа јавности.

Радна група основана је 5.априла, а како је том приликом договорено, чланови Радне групе ће у складу са својим стручним надлежностима сагледати све околности у вези са процесом дигитализације најстаријег сачуваног српског ћириличног рукописа, са освртом на најсавременије европске и светске праксе у овој области. По завршетку рада Радна група ће потпредседнику Владе и министру културе и информисање поднети закључак и заједничко решење.

Дигитализација „Куће сценарија“

Захваљујући средствима добијеним на конкурсу „Телекома“, Народна библиотека „Душан Радић“ у Врњачкој Бањи и овдашњи Културни центар започели су реализацију заједничког пројекта дигитализације текстова из „Куће сценарија“.

Овај пројекат чува значајан број сценарија филмских остварења приказаних на познатом Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи који прошле године доживео своје 44 издање. Најстарији је сценарио који се чува на овај начин је текст Срђана Карановића и Рајка Грлића за филм „Мирис пољског цвећа“.

По речима Дејана Лучића, директора Народне библиотеке у Врњачко Бањи, након скенирања и пребацивања у дигитални формат, сценарија ће бити по годиштима постављена на званичниом сајту ове установе, а посетиоци ће електронскким путем моћи да читају и прелиставају оригиналне странице текста.

„Хибридна настава- изнуђено решење или трансформација образовања?ˮ

На конференцији Синергија 2020 у области образовања посебно интересантзно је било излагање Помоћник министра културе, Дејана Масликовићапод називом „Хибридна настава- изнуђено решење или трансформација образовања?ˮ Том приликом он је истакао да Министарство културе и информисања настоји да што већи број садржаја установа културе буде дигитализован и доступан најширој јавности. „Од оснивања Сектора за дигитализацију културног наслеђа и савременог стваралаштва 2017. године, Министарство културе и информисања покренуло је низ акција и пројеката у смеру дигитализације културног наслеђа Републике Србије са циљем трајног чувања и презентације српске културе на интернетуˮ, подсетио је помоћник министра за дигитализацију. Масликовић је указао да је за сада најуспешнији пројекат из области дигитализације културе и најбољи пример доступности и претраживости културног наслеђа на интернету Претраживач културног наслеђа www.култура.срб, покренут на иницијативу Министарства културе и информисања, чији је циљ да се најширој јавности представе разноврсни дигитализовани фондови и обезбеде информације о наслеђу које чувају библиотеке, архиви, музеји, галерије, заводи за заштиту споменика и други субјекти у култури

Опширније: „Хибридна настава- изнуђено решење или трансформација образовања?ˮ

Протокол о подршци у остваривању циљева Дигиталне агенде Србије 2020-2023

Народна библиотека Србије и Интернет клуб сачинили су Протокол о програмској сарадњи и међусобној подршци у остваривању циљева Дигиталне агенде Србије 2020-2023. протокол ће се остваривати тако штоће заједно радити на наставку реализације програма и пројеката који су засновани на стратегији обухваћеној Дигиталном агендом Србије 2020 и допуном до 2023. године и то -Стратегији развоја електронских комуникација и информационог друштва у Републици Србији до 2023. године;
НБС ће своје активности везане за дигитализацију, програмске активности на популаризацији дигиталниг респозиторија Библиотеке, интерне обуке и друге сродне активности на пољу дигитализације организовати укључивањем Интернет клуба као партнера из организације цивилног друшва. Такође, у НБС ће чествовати у развојним пројектима и програмима Интернет клуба који су засновани на стратегији Дигиталне агенде Србије у култури и јавном сектору 2023..Са друге стране, Интернет клуб ће у својим пројектима развоја дигитализације и електронских комуникација у култури и информационог друштва у Републици Србији, право првенства у свим пројектима дати Библиотека као партнеру из јавног сектора. Учествоваће у развојним пројектима и програмима Библиотеке и њених партнера који су засновани на стратегији Дигиталне агенде Србије у култури и цивилном сектору 2023..

Опширније: Протокол о подршци у остваривању циљева Дигиталне агенде Србије 2020-2023

Страна 2 од 9