Завршна сесија WiFi културе Србије

У понедељак 24.12.2018. године у Библиотеци града Београда, одржана је завршна сесија пројекта WiFi културе Србије. Том приликом je представљенa je мобилна и PC - апликацијe одабраних садржаја из дигиталних респозиторијума националне културне баштине и извршена расподела WiFi рутера установама културе, партнерима у пројекту из Београда, Новог сада, Кикинде, Смедерева, Крагујевца, Ниша, Чајетине, Лазаревца и Љига.
Пројекат, приведен је у потпуну оперативну фазу у рекордном року (започет 21.06.2018.) и предствља јединствену популаризацију дигитализованих саджаја културе , пре свега, младим корисницима WiFi мобилних услуга.
Одабир дигитализованих садржаја, који су путем Web hotspot апликације приближени савременој ИТ комуникацији, предложио је уреднички тим угледних зналаца из свих области културе Србије, (Ласло Блашковић, Адам Софронијевић, Милан Лазовић, Милош Латиновић, Милкица Поповић, Ирена Палечек Радмановић, Снежана Ђенић и Мирко С.Марковић).
Од почетка јануара 30 WiFi рутера установама културе, партнерима у пројекту , ће на 1 500 м2 њиховим корисницима омогућити 30 минутне бесплатне интернет сесије у међупросторима, атријумима, одмориштима или кафетеријама - уз одабраних 26 + 26 садржаја дигиталних респозиторија наше културне баштине.





У просторијама Министарства културе и информисања Републике Србије потписан је Национални оквир за дигитализацију периодичних издања у Републици Србији. Национални оквир су потписали Александар Гајовић, државни секретар у Министарству културе и информисања Републике Србије, Андрија Јоргић, директор Новинско – издавачког предузећа компаније Борба, Весна Стевановић, заменик управника Народне библиотеке Србије, Александар Јерков, управник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, Новка Шокица Шуваковић, заменик управника Библиотеке Матице Српске и Јасмина Нинков, директор Библиотеке града Београда. Национални оквир за дигитализацију периодичних издања у Републици Србији je документ који представља основу за унапређење процеса дигитализације у култури, како би се овај процес обавио на што ефикаснији и сврсисходнији начин, а културно наслеђе и савремено стваралаштво Републике Србије презентовало најширој публици.
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић потписао је Правилник о ближим условима за дигитализацију културног наслеђа, чиме су установе културе у Србији добиле јасна упутства како да се културно наслеђе сачува у дигиталном облику и да буде доступно грађанима. „Правилником о ближим условима за дигитализацију културног наслеђа се уређују се задаци, послови, стандарди и процеси дигитализације културног наслеђа односно покретних и непокретних културних добара, нематеријалног културног наслеђа и добара који уживају претходну заштиту“ објаснио је министар. То се пре свега односи и на вођење документације, заштиту, дигиталну рестаурацију, представљење и поновну употребу дигиталних објеката.Помоћник министра за развој дигиталне истраживачке инфраструктуре Дејан Масликовић напоменуо је да су претходне две године обележиле развој информационих система у заводима и архивима, као и миграције постојећих база, обуке и унапређење Јединственог информационог система у музејима. „Очекујемо да ће се до краја ове и почетком следеће године Архивски информациони систем – АРХИС, бити имплементиран у свих 36 архива у Србији“, рекао је Масликовић.