Обједињени Портал за претрагу културног наслеђа Србије

Република Србија баштини непроцењиво наслеђе свих култура и народа који су живели и живе на овим просторима. Претраживач обезбеђује видљивост и доступност информација о културном наслеђу које се чува у библиотекама, архивима, музејима, галеријама, заводима за заштиту споменика и другим субјектима у култури. Визија овог пројекта је покретање позитивних процеса важних за образовање и јачање свести о значају културног наслеђа и идентитета.

Претраживач културног наслеђа Србије покренуло је Министарство културе и информисања уз стратешку подршку Мајкрософта Србија. Кроз свеобухватну претрагу, посетиоци портала добијају основне информације о дигитализованом културном наслеђу и приступ интерактивној мапи установа културе на територији Републике Србије. Овај дигитални претраживач не једном месту обједињује базе архива, библиотека, музеја, галерија и Завода за заштиту културе у Србији.  Циљ је да се грађанима, уз помоћ савремених технологија, приближи културно наслеђе. Претраживач обухвата четири базе - база за архиве са документима значајним за историју, база за непокретна културна добра која омогућава претраживање база завода за заштиту споменика културе, база музеја и галерија са покретним културним добрима, база старих и ретких књига које чувају библиотеке али и фонд јавних библиотека. 

Опширније: Обједињени Портал за претрагу културног наслеђа Србије

КОНКУРС ИКТ МЕДИЈА „ДИГИТАЛНИ СВЕТ ПОЉСКОГ ЦВЕЋА“

Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ Чајетина и Интернет клуб Љиг расписују  КОНКУРС ИКТ МЕДИЈА „ДИГИТАЛНИ СВЕТ ПОЉСКОГ ЦВЕЋА“.

Циљ конкурса је промоција и очување хортикултурне  Србије коришћењем дигиталних формата. На конкурсу могу учествовати аматери и професионалци са пребивалиштем у Републици Србији. Учесницима се оставља слобода да, у складу са задатом темом, изразе своје идеје и испоље креативност. ИКТ медјски записи – видео и фото, који треба да приказују СВЕТ ПОЉСКОГ ЦВЕЋА, хортикултурне мотиве Србије, као и индивидуалне или колективне активности  на том пољу ( узгој, производња, селекција, истраживање, опис, запис, иновације… )

Опширније: КОНКУРС ИКТ МЕДИЈА „ДИГИТАЛНИ СВЕТ ПОЉСКОГ ЦВЕЋА“

Дигитални фонт ћирилице на поклон

Седма годишњица ћириличког .СРБ домена обележена ЈЕ скупом „Ћирилица на поклон“, који организује Фондација "Регистар националног интернет домена Србије" (РНИДС)  29. јануара 2019.  у Београду. Овај пут Фондација РНИДС је одлучила да српској интернет заједници поклони квалитетан ћирилички фонт.

О томе су говорили лингвиста Владо Ђукановић, главни уредник портала РТС.СРБ Зоран Станојевић, председник УО РНИДС-а Војислав Родић и аутор будућег фонта, Оливера Стојадиновић, редовни професор Факултета примењених уметности у Београду и један од оснивача удружења „Типометар“. Они су изложили какви су нам ћирилички фонтови потребни и зашто, и како недостатак фонтова утиче на (не)коришћење ћирилице, каква су корисничка искуства људи који уређују медијске интернет портале, као и одлике планираног фонта, од изгледа до функционалности, и онлајн и офлајн.

Опширније: Дигитални фонт ћирилице на поклон

ПРВА МОНОГРАФИЈА ЈЕДНЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ ЕЛЕКТРОИНЖЕЊЕРА

У свечаној сали зграде техничких факултета у Београду, Бул. краља Александра 73, представљена је 17. децембра о. г.  прва монографија једне генерације електротехничких инжењера у 70 година од оснивања Електротехничког факултета 1948. године.Монографија је штампана као луксузно, репрезентативно издање, има 497 страна и носи наслов ГЕНЕРАЦИЈА ЕТФ 1967 - ПОГЛЕД ИЗНУТРА

.Циљ је био да се представи дух Генерације ЕТФ 1967 коју многи сматрају једном од најуспешнијих у седамдесетогодишњој историји Електротехничког факултета. Она је дала 25 доктора наука и 37 магистара, а појединци из Генерације су били декани, продекани, шефови катедри, проректори на Универзитету, директори предузећа.

Опширније: ПРВА МОНОГРАФИЈА ЈЕДНЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ ЕЛЕКТРОИНЖЕЊЕРА

Завршна сесија WiFi културе Србије

У понедељак 24.12.2018. године  у  Библиотеци града Београда, одржана је завршна сесија пројекта WiFi културе Србије. Том приликом je представљенa je мобилна и PC - апликацијe  одабраних садржаја из дигиталних респозиторијума националне културне баштине и извршена расподела WiFi рутера установама културе, партнерима  у пројекту из Београда, Новог сада, Кикинде, Смедерева, Крагујевца, Ниша, Чајетине, Лазаревца и Љига.

Пројекат, приведен је у потпуну оперативну фазу у рекордном року (започет 21.06.2018.) и предствља јединствену популаризацију дигитализованих саджаја културе , пре свега, младим корисницима WiFi мобилних услуга.

Одабир дигитализованих садржаја, који су путем Web hotspot апликације приближени савременој ИТ комуникацији, предложио је уреднички тим угледних зналаца из свих области културе Србије, (Ласло Блашковић, Адам Софронијевић, Милан Лазовић, Милош Латиновић, Милкица Поповић,  Ирена Палечек Радмановић, Снежана Ђенић и Мирко С.Марковић).

Од почетка јануара 30 WiFi рутера установама културе, партнерима  у пројекту , ће на 1 500 м2 њиховим корисницима омогућити 30 минутне бесплатне интернет сесије у међупросторима, атријумима, одмориштима или кафетеријама - уз одабраних 26 + 26 садржаја дигиталних респозиторија наше културне баштине. 

ДИГИТАЛНЕ УСЛУГЕ У ЈАВНИМ БИБЛИОТЕКАМА 2.0.

Развој технологије приморава јавне библиотеке да обезбедe лак приступ путем интернета веб страницама библиотеке и других дигиталних садржаја. Ова чињеница је незаобилазна и за кориснике библиотека и за  библиотекаре који треба да томе прилагоде организацију библиотечких услуга и  рада. Морају се предвидети  услуге комплатибилне тренутним трендовима понуде и потрошње дигиталних информација.

Интернет клуб, сектор за библиотеке, архиве и музеје ,  зато у 2019. години организује  програм сталног стручног усавршавања у библиотечко-информационој делатности ДИГИТАЛНЕ УСЛУГЕ У ЈАВНИМ БИБЛИОТЕКАМА 2.0. Централни међународни семинар/тренинг ће бити одржан 4.5 и 6. јуна 2019.  у тренинг центру Интернет клуба у хотелу ВРУЈЦИ, Бања Врујци, Србија.

Упознавање и увид у дигиталне услуге као и рад најуспешнијих библиотека у свету, али и код нас, омогући  ће полазницима да развију осећај за иновације и да утврде спремност својих библиотеке за промене.

Опширније: ДИГИТАЛНЕ УСЛУГЕ У ЈАВНИМ БИБЛИОТЕКАМА 2.0.